РЕЧНИК МУЗИЧКИХ ПОЈМОВА
А
Агогика је област која се бави променама темпа у извођењу композиције.
Аерофони инструменти су музички инструменти код којих се звук добија струјањем ваздушног стуба, најчешће кроз цев инструмента дувањем.
А капела (итал. а capella је хорско певање без пратње инструмената.
Adaђо (итал.adagio) je ознака за миран, лагани темпо.
Акорд је појам у музици који се односи на три или више тонова различите висине који истовремено звуче.
Акустика је наука о стварању, контроли, пријему, преносу и ефектима звука.
Алегро (итал. аllegro) је брзи темпо.
Алеманда је стилизована игра у Немачкој.
Алт је дубоки женски глас.
Амати је презиме једне од најстаријих и најпознатијих породица градитеља виолина у Италији. Најчувенији виолинар породице је Николо Амати (1596-1684) чије су виолине и данас на највишој цени.
Аматер је лице који се нечим (нпр. музиком) бави из љубави.
Анданте (итал.andante) темпо који одговара брзини хода.
Ансамбл је група свирача или певача.
Антифоно певање је наизменично смењивање наступа певачких група (наступ једне групе касни, али долази пре завршетка мелодијске фразе прве групе).
Апсолутни слух представља способност одређивања висине тона.
Арабеска је богати мелодијски украс.
Аранжман представља најбољи избор извођачког састава (често је прерада оригиналног дела).
Арија је карактеристична мелодија написана за вокалног солисту из неког великог музичког дела са драмским садржајем (опера, ораторијум, кантата), али може да буде и као неко самостално музичко дело.
Артикулација означава различито обликовање музичке фразе. Веома је важна јер доприноси разговетности музичког текста и изражајности и карактеризацији музике.
Апсолутна музика је термин за дела која немају ванмузички садржај. У наслову ових дела налази се назив музичког облика (нпр. соната, симфонија, гудачки квартет , опус и тоналитет.)
Атонална музика је музика у којој не постоји тоналитет.
Аудиција је пробни наступ, врста пријемног истипа пред комисијом.
Аутограм је својеручни потпис.
Аулос је дувачки инструмент продорног звука који се везује за грчког бога Дионизиса.
Б
Балет је сложено музичко-сценско дело које сједињује уметничку игру са музиком, сценом и костимима. Састоји се од чинова, слика и играчких нумера.
Балетске нумере у операма су самостални сегменти. У њима се певачи најчешће не појављују. Њихова улога је да обогате драмску радњу.
Балетске патике су патике специјално израђене за игру на врховима прстију.
Балетска техника је термин који се односи на начин извођења специфичних балетских корака.
Баритон је средњи мушки глас.
Барокна свита је инструментална композиција састављена од низа игара које су биле популарне током барока (алеманда, сарабанда, жига...).
Бас је најдубљи мушки глас.
Белканто је специфичан италијански стил певања који подразумева велики виртуозитет у третману вокалне деонице.
Беримбао је музички лук са једном жицом на коме се налази шупља тиква.
Бибап је џез правац који карактерише брз ритам. То је био први стил намењен слушању, а не игрању.
Боја тона је звучна карактеристика квалитета тона помоћу које разликујемо исте тонове одсвиране на различитим инструментима или отпеване људским гласовима.
Болеро је шпански плес живахног темпа у 3/4 такту.
Буфо опера је комична опера. Појавила се тридесетих година 18.века, а настала је убацивањем шаљивих одломака између чинова озбиљне опере.
В
Валцер је игра у трочетвртинском такту. Настала у Немачкој, највећу популарност достиже током 19.века.
Варијације представљају дела компонована на једну тему и њене преображаје.
Виво (итал. vivo) живо, брз темпо.
Виртоуз је извођач који инзванредно технички влада својим инструментом.
Висина гласа може бити веома дубока или веома висока што зависи од врсте којој један глас припада.
Вишегласје је начин певања код кога је укључено извођење два или више мелодијски независних гласова.
Вокална музика је један од најстаријих начина извођења музике јер не захтева ни један музички инструмент, већ у коме музику стварају људски гласови. То је музика коју изводи један или више гласова.
Г
Гајде су народни дувачки инструмент. Састоје се од цеви која служи за удувавање ваздуха у мешину, мешине и свирале са рупицама помоћу које се производе различити тонови. Гајде могу бити двогласне и трогласне.
Глас је карактеристика сваког од нас. Сваки глас, као и сваки инструмент, има своју специфичну боју.На основу тога, према боји гласа, људе можемо разликовати кад говоре или кад певају.
Глума је термин који се односи на креирање карактера улоге коју певач или балетски уметник тумачи. У опери је веома слична позоришној глуми јер извођачи певају уместо да говоре. Говор балета је покрет. Глума се у балету препознаје у изразу лица и наглашеним покретима.
Гудачки инструменти су инструменти са четири жице различите дебљине. Тон се добија превлачењем гудала преко жице, што изазива њено треперење. Овој групи инструмената припадају виолина, виола, виолончело и контрабас. Сви су сличне грађе грађе и облика, али различите величине, опсега тонова и боје звука.
Гудачки квартет је инструментална група састављена од две виолине, виоле и виолончела
Гудачки квинтет је инструментална група састављена од две виолине, две виоле и виолончела.
Гудачки трио је инструментална група састављена од виолине, виоле и виолончела.
Гусле су народни епски инструмент. По традицији граде се од јаворовог дрвета које народни уметници украшавају резбарењем. Врат и шкољкасти резонатор гусала су направљени из једног дела.
Д
„Дафне“ је прва приказана опера који је 1597. написао Јакопо Пери.
Дводелни облик је музички облик који се састоји од два различита дела која означавамо словима а и b.
Двојнице су народни дувачки инструмент (врста фруле) направљен од једног комада дрвета у коме су паралелно издубљене две цеви једнаке дужине. На једној цеви се налазе три, а на другој четири рупице за свирање.
Декрешендо (decrescendo) je динамичка ознака за мелодију која се цела или само њен део развија од гласног ка тихом.
Дечији хор је певачки ансамбл састављен од деце.
Декор обухвата све елементе сценографије који су потребни за извођење једне представе, као што су, нпр. реквизити и кулисе.
Диђериду је најстарији дувачки инструмент направљен од гране еукалиптуса дужине 1,3 метра.
Диксиленд је џез правац који обједињује елементе блуза и регтајма.
Динамика је јачина којом изводимо неку композицију.. Постоје две основне јачине: јако (forte) и тихо (piano), као и средње тихо (mezzopiano) и средње јако (mezzoforte).
Диригент је музички уметник чија је улога да синхронизује извођење неког дела и да осмисли његову интерпретацију.
Дириговање у музици означава управљање извођењем музичког дела.
Дитирамб је игра у античкој Грчкој, извођена уз пратњу аулоса која приказује патњу и поновно рађање бога Дионизиса.
Додолске песме су песме за призивање кише.
Дувачки инструменти су велика заједница инструмената који се разликују по облику, материјалу, начину дувања, улози и практичној употреби. Све дувачке инструменте можемо да поделимо на две главне групе: дрвене и лимене дувачке инструменте.
Дует је састав у коме два певача певају заједно.
Дур је звучна карактеристика тонског рода. Као музички појам односи се на лествицу која има полустепене између 3. и 4. и 7. и 8. ступња. Насупрот дуру – мол је звучна карактеристика врло подесна да изрази сентименталне експресије у музици.
Е
Експресионизам је стилски правац настао почетком 20.века (експресија значи израз). Овај правац представља одступање од свих хармонских, мелодијских, ритмичких и формалних правила која су установљена у претходним епохама.
Електронска музика је врста музичког медија у коме се користе звукови произведени искључиво помоћу електронских апарата (генератора). Јавља се у XX веку, услед развоја електронике и информатике што је композиторима омогућило истраживање нових извора звука.
Енглески валцер је игра новијег доба, лаганог темпа у трочетвртинском такту. Ова игра се појавила почетком 20.века и у њој препознајемо стару, темпераментну немачку игру коју су Енглези преузели, унели у њу миран и достојанствен тон, смирили темпо и створили нову игру која је по њима добила име.
Етида је инструментална композиција, тј. вежба којом се савлађује техника свирања на појединачним инструментима. Она може да буде концертна, уметничка или техничко-инструктивна.
Етномузикологија је наука која се бави проучавањем материјала у фонографским архивима, фолклором европских народа и оријенталном музиком.
Ж
Жонглери су путујући музичари у Француској.
З
Забавна музика је термин који је везан за групу музичких стилова коју карактеришу певљиве мелодије и једноставне хармоније као и текстови најчешће љубавне тематике.
Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медија који се кроз њега најчешће простиру као талас и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу од 20 до 20000 Hz.
Звучна боја даје специфичан квалитет звуку и зависи од физичких својстава резонатора.
Знаци репетиције се користе да би у нотном тексту означили који се део композиције дословно понавља.
И
Игра је у људском друштву присутна од најранијих времена. У почетку је служила за ритуалне сврхе, а тек касније за забаву. Музика за игру је јасно изражена како би играчима било лакше да усагласе кораке. За неке игре је неопходно знати правилне кораке и такве игре називамо друштвене игре.
Идиофони инструменти су инструменти из ударачке групе који при удару сами собом зазвуче. То су звона, звончићи, тринагл итд.
Импресионизам је уметнички правац настао у Француском сликарству између 1860. и 1870. године. Импресионизам је у музику, у којој је такође оставио своје трагове, унео нова средства. За творца музичког импресионизма се сматра Клод Дебиси који се надовезао на многе музичке узоре и снажно утицао на музику 20. века.
Импровизација представља процес стварања музике без нотног записа на основу сонатног осећаја музичара, а на основу теме (мелодије) која се чује на почетку композиције.
Инспицијент је лице које води рачуна да представа тече онако како је редитељ одредио, управља сценским ефектима и упозорава глумце када треба да изађу на сцену.
Интервал је разлика у висини између два било која тона.
Интермецо је музичка композиција рађена у слободном облику и обично се налази између два чина неке опере (Кавалерија Рустикана, Мадам Батерфлај итд.). Музички садржај обично нема ништа заједничко са тематиком дела у ком се налази.
Интернационала је песмa револуционарног садржаја која је, као радничко-револуционарна песма, прихваћена од целокупног светског пролетеријата.
Интонација је ступањ тачности код певања или свирања.
Ј
Јачина гласа се може кретати од једва чујне до изузетно гласне.
К
Каденца је завршетак музичке реченице или целине. У солистичком концерту каденца је место где солиста показује свој виртуозитет.
Камерна музика је музика намењена малом броју извођача.
Канон је облик у коме два или више гласова у одређеним размацима почињу исту мелодију један за другим, тако да настаје вишегласни слог.
Кантата је вокална композиција (духовна или световна) уз инструменталну пратњу чембала или оркестра за један или више гласова, за хор или за солисте и хор.
Кастрати су оперски певачи којима је у пубертету кастритран глас како би певали и мушке и женске улоге.
Квинтакорд је трозвук.
Квартет је композиција за четири инструмента или гласа.
Клавијатура је ред белих и црних дирки на клавиру и сличним инструментима где свакој дирци одговара један тон.
Клавирска минијатура је кратки музички комад погодан за дочаравање тренутног расположења уметника.
Класицизам је уметнички правац који је настао у Француској на краљевском двору „Краља Сунца“, Луја XIV, одакле се проширује. Класицизам се труди да се одвоји од барока и рококоа и да постане умеренији и једноставнији.
Комад с певањем је назив за сценска дела у прози са музичким тачкама.
Композитор је стваралац неког музичког дела.
Концерт или солистички концерт је дело писано за соло инструмент уз пратњу оркестра.
Кореографија је уметност повезивања различитих сценских корака и покрета у једну целину.
Корона је знак који се налази изнад или испод ноте, а служи као ознака за њено продужавање. Најчешће продужава ноту за пола њене вредности.
Костимографија је дисциплина цртања и креирања костима за потребе позоришне представе, филма и осталих сценских уметности. Уско је повезана са сценографијом.
Kрешендо (итал.crescendo) је динамичка ознака за постепено појачавање звука.
Л
Лајт мотив је карактеристична кратка музичка мисао тј. мотив који симполизује неки лик или његова осећања.
Largo је спори темпо.
Легато је начин извођења у коме је извођач обавезан да изведе ноте без прекида (гудачи једним потезом гудала, певачи и дувачи у једном даху).
Lento је спори темпо
Лествица је низ од осам тонова који се крећу по одређеном правилу. Лествице делимо на дијатонске и хроматске. Дијатонске делимо на дурске и молске. Молске лествице разликују се међу собом према месту и положају полустепена.
Либретист је писац либрета.
Либрето је текст опере, оперете или других музичко-сценских дела.
Лид је назив за соло песму у Немачкој.
Линијски систем је састављен од пет водоравних линија и четири празнине међу њима где бележимо тонове разне висине.
Лук легато означава повезано низање узастопних тонова. Овај лук повезује најмање две ноте а највећи број није ограничен.
Лук трајања је лук који повезује две ноте истог имена, истог или различитиг трајања.
М
Маестро је музичар са највишим степеном музичке културе, извођачке вештине или мајсторства у дириговању и компоновању.
Мазурка је пољска народна игра у трочетвртинском такту са нагласком на другом тактовом делу.
Марш је корачница, музичка композиција у такту војничког марша, свечана и одсечна.
Маска (шминка) јесте исцртавање лица извођача у складу с карактером лика који тумаче. Маске могу бити једноставне (исцртавање усана и очију) или веома компликоване (у потпуности се трансформише лице извођача).
Мелографија је сакупљање и записивање народних мелодија.
Мелодија је низ тонова међусобно повезаних у целину.
Мелодика је најсавременији дувачки инструмент за најмлађи дечји узраст и извођачки састав. Производи се индустријски. На горњој површини овог инструмента налази се клавијатура са минијатурним црно-белим диркама.
Менует је француска дворска игра у трочетвртинском такту умереног темпа.
Метар или метрика у музици јесте измена наглашених и ненаглашених тонова (теза и арза)
Метроном је прецизан апарат за мерење брзине кретања тактових делова која ради на принципу сатног механизма.
Мецопиано (итал.mezzopiano-mp) je динамичка ознака за средње тихо извођење дела.
Мецосопран је средњи женски глас (глас између сопрана и алта). Његова боја је тамнија од сопрана, а светлија од алта.
Мецофорте (итал.mezzoforte-mf) je динамичка ознака за средње јако извођење дела.
Минимилизам је правац који у музици 20.века не означава трајање дела, већ се односи на неприметне промене појединих музичких сегмената, као што су мелодија, ритам, динамика, тонска боја и др., које се одвијају током трајања композиције.
Миса је музички облик коришћен у католичким црквама који се појавио у доба ренесансе
Мјузикл је музичко-сценско дело настало почетком 20. века на позорницама Њујорка. Забавног је карактера, састоји се од певаних, говорних и играчких нумера. За разлику од оперете најчешће је заснован на значајним литерарним остварењима.
Модеран балет је израз за балете у којима кореограф користи покрете из класичног балета али им даје модернији израз.
Moderato је умерени темпо.
Модуси су црквене лествице.
Мол је лествица од осам ступњева. На првом је молски трозвук.
Мотет је форма вокалне музике која се појавила у 13. веку.
Музика је уметност изражена помоћу тонова. Основни елементи су ритам, мелодија и хармонија.
Музика на радију има различиту примену. Користи се у музичким емисијама, али и у говорним емисијама као звучна подлога. Користи се као подлога реклама и шпица за емисије.
Музика на телевизији се најчешће користи као звучна подлога за потцртавање радње. Користи се у музичким емисијама и као подлога реклама и шпица за емисије.
Музикологија је наука која историјским, социолошким и теоретским методама објашњава све појаве из области уметности и истражује и проучава музичке феномене.
Музички облик представља форму музичког дела тј. начин на који је његов садржај уобличен и разрађен. Заједно са садржајем музичког дела, његов облик гради заокружену целину.
Н
Наглашени део такта (грч.thesis-теза) је део такта који је наглашен и налази се иза тактне црте у простим тактовима. У сложеним тактовима може бити више теза и тада је прва увек главна, наглашенија.
Назално певање је певање кроз нос.
Народна музика је музика која настаје у народу. Најчешће је вокална песма која се преноси усменим предањем. Повезана је са радом и верским обичајима.
Народна ношња је симбол етничког (националног) идентитета, а истиче се и по ликовним и естетким вредностима.. По начину одевања препознаје се одакле је ко и којој етничкој односно националној заједници припада.
Народна традиција је скуп свих етничких, етичких, културолошких и социолошких сегмената једног друштва која је сачувана у народу.
Народни инструменти су инструменти које по традицији израђују народни градитељи инструмената. Прављени су у желји да се на њима, у свирању, што више допринесе улепшавању свакодневног живота и очувају народни обичаји у песмама, играма, легендаа и историјским догађајима. Постоје три групе народних инструмената: дувачка, ударачка и жичана (гусле, тамбурица, фрула, двојнице, гајде итд.)
Ненаглашени део такта (грч.arsis-азра) је део такта који није наглашен.
Неуме су прве ноте настале у периоду од 10. до 13. века.
Ноктурно је музичка композиција тужног, сањарског карактера.
Ноте су музички знаци који означавају име, висину и трајање тона. По вредности могу да буду целе, половине, четвртине, осмине, шеснаестина итд. Ноте су елипсастог или облика велике тачке и имају нотну главу, нотни врат и барјачиће на нотном врату којима одређујемо нотне вредности када су мање од четвртине.
О
Опера је комплетно музичко-сценско дело, спој неколико различитих уметности (музике, игре, драме и ликовне уметности). Опере су подељене на чинове, а чинови на сцене.
Оперета је музичко-сценски облик шаљивог, лаганог садржаја у коме се драмска радња одвија кроз певане, игране и говорне нумере.
Опус је ознака којом се служе поједини композитори да би хронолошки нумерисали своја дела.
Ораторијum је велико вокално-инструментално дело у чијем извођењу учествују солисти, хор и оркестар.
Оркестар је скуп већег броја свирача на различитим инструментима који заједно изводе музичко дело. Састав великог симфонијског оркестра чине: флауте, обое, енглески рог, кларинети, фаготи, хорне, трубе, тромбони, тубе, виолине, виоле, виолончела, контрабаси, тимпан, харфе итд.
Оркестарске нумере су предах у драмској радњи.. Њихова улога је да уведу у даљи ток представе или да заокруже већ завршени део. Оне музиком осликавају тренутну атмосферу у представи.
Оркестрација је уметност слагања и мешања звучних боја различитих оркестарских инструмената.
Ортографија је музички правопис који предвиђа на који начин треба да се пишу ноте и остали музички знаци.
Осмогласник је књига црквених напева заснованих на 8 тонова у Византији.
П
Палеографија је наука која проучава нотно писмо.
Парафраза је варијациона форма заснована на популарним темама разних музичких дела.
Партитура је нотни текст музичког дела компонованог за више инструмената и гласова.
Партитура је целокупни нотни текст за једно музичко дело.
Пасија је литургијско-музички приказ библијске легенде о Христовом страдању.
Пауза је музички знак којим се бележи привремени прекид тонског извођења.
Пентатоника је музичка лествица од 5 тонова.
Пиано (итал.piano-p) јединамичка ознака за тихо извођење дела.
Пијанино је мали усправни клавир.
Пијанист је музичар који свира на клавиру.
Пицикато представља посебан начин свирања када се звук добија трзањем жица прстима, а не гудалом.
Појање је једногласвно врквено певање у православној цркви.
Полифонија је врста вишегласја у ком су сви гласови равноправни и сваки има своју мелодију.
Полка је чешка народна игра с краја 19.века која је веома брзо постала популарна у Европи тога доба. Писана је у двочетвртинском такту, брзог темпа. Проналазимо је у неким операма и оперетама.
Полонеза је пољска национална игра умереног темпа у трочетвртинском такту. Припада групи облика сложене песме.
Полустепен је најмање растојање између два суседна тона у лествици између којих се не може уметнути ни један тон.
Предзнаци су графички симболи који означавају да је нота испред које стоје повишена или снижена, тј. да је тон који та нота представља виши или нижи за полустепен. Повишење се бележи знаком ♯ (повисилица), а снижење знаком ♭ (снизилица). Трећи предзнак јесте ♮ (разрешилица) која има задатак да поништи важност неког претходног предзнака.
Предтакт је први, непотпуни такт којим може почети нека композиција. У таквим случајевима, на крају композиције, или на крају првог одсека, наилазимо на онолико делова такта колико нам недостаје у првом такту.
Престо (итал.presto) је ознака за врло брз темпо.
Прима волта (prima volta) спада у знак репетиције. Она значи први пут и односи се на понављање одсека који носи ознаку прима волта.
Примењена музика је термин за музику која се користи за потребе филма, радија и телевизије.
Програмска музика је термин за композиције у којима су музиком описани различити догађаји или ситуације из природе или прича.
Прокомпонована соло песма је соло песма код које различита музичка основа прати сваку текстуалну строгу.
Прости парни и непарни тактови јесу тактови с две или три метричке јединице. Они садрже само један нагласак на почетку такта, иза тактне црте.
Протестантски корал је немачка једногласна духовна песма на народном језику.
Псаламе су духовне песме Јевреја у славу Бога, чине део Старог завета и псалматир.
„Псалтикија“ је први и најстарији запис црквене музике из 15. века.
Пунктирана нота је нота са своје десне стране има додату тачку. Тачка продужава њено трајање за половину њене вредности.
Р
Ренесанса је уметнички стил који траје од 14. до 16. века, препород античких вредности на нови начин.
Речитатив је певани говор. Начин извођења је сличан говору, а текст се излаже истом брзином као кад говоримо.
Ритам (грч.rhythmos-равномерно, одмерено кретање) представља низ тонова различитог трајања.
Ритардандо (итал.ritardando-rit.) је успоравајући темпо.
Ритенуто (итал.ritenuto-rit.) у нотном запису значи отежући, задржавајући кретање.
Ричеркар је један од главних музичких облика ренесансе.
Рокенрол (rock and roll) је настао почетком педесетих година 20.века. То је динамичан плес који су играли млади. Темпо је брз са интезивним ритмом.
Рококо је уметнички стил, завршни облик барока који је трајао између 1720. и 1780
Романтизам је стилски правац који је претежно обухватио 19.век. Одлике су осећајност, фантазија и меланхолија које ствараоци уносе у своја дела. Најзначајнији представници овог правца су: Вебер, Шуберт, Берлиоз, Менделсон, Шопен, Шуман, Лист, Вагнер, Брамс, Сметана и други.
Рондо је музички облик код кога се главна тема појављује најмање три пута, а између њених наступа јављају се епизоде или нове теме.
С
Савремени балет је термин за балете потпуно слободног покрета и немају одлике класичног балета.
Свинг (swing) је џез правац који карактерише чврста ритмичка секција, умерен или брз темпо и синкопирани ритам.
Секунда волта (secunda volta) спада у знак репетиције. Она значи други пут, а код понављања се одсек прима волта прескочи па се уместо њега изводи одсек обележен са секунда волта.
Серенада је термин у музици који се односи на мирну, лагану музику која је некоме посвећена.
Свита (след или низ) је назив за инструменталну композицију састављену од игара различитог порекла или карактера којима је заједнички тоналитет. Овај облик се први пут јавља у бароку.
Симфонија је форма инструменталне музике писана за симфонијски оркестар. Највећи представници класичне симфоније су Јоханес Брамс, Јозеф Хајдн, Фридрих Менделсон, Антоњин Дворжак, Петар Илич Чајковски и Лудвиг Ван Бетовен.
Симфонијска поема је програмско-оркестарско дело у 1 ставу.
Симфонијски џез је џез правац настао спајањем џеза и рок музике.
Синкопа је ритмичка појава која настаје ако се ненаглашени део такта споји са следећим наглашеним услед чега се акценат са наглашеног пребацује на ненаглешени део такта, тј. на почетак синкопе и условљава неправилно метричко наглашавање. То је ритмичка фигура која се састоји од три ноте од којих је друга дупло дужа од прве и треће, а прве две су наглашене.
Синкретизам је спој више уметности.
Сложена троделна песма је музички облик који се састоји од три главна дела. Они се обележавају латиничним словима ABA. Сваки од тих делова састоји се од мале троделне песме (аbа), а ређе од мале дводелне песме (аb).
Солистички ансамбл је заједничко певање солиста (дует, терцет, квартет, квинтет, секстет) у опери уз пратњу оркестра или оркестра и хора.
Солистичка музика је музика писана за један инструмент или за инструмент уз пратњу клавира.
Солмизација је изговор имена тонова солмизационим слоговима (до, ре, ми...).
Соло песма је вокално-инструментално дело писано за глас и клавир.
Соната је музички облик писан за клавир или било који инструмент уз пратњу клавира. Има 3 става (брзо-лагано-брзо) или 4 става (брзо-лагани менует-брзо).
Сонет (итал.sonetto-мала песма) је до 13.века означавао песму од четрнаест стихова која је следила стриктну шему и логичну структуру.
Сопран је највиши женски глас.
Српско традиционално певање је посебна врста древног певања које има своје порекло у прехришћанству. Ово старинско певање, током векова је преношено усменим путем.
Стакато је ознака за начин свирања тонова који имају тачку испод или изнад главе (зависи од положаја нота). Овај знак нам налаже да означене тонове треба
Степен је појам за размак између два суседна тона у интервалском размаку секунде. Овај размак може да буде пола степена (мала секунда), цео степен (велика секунда) и степен и по (прекомерна секунда).
Стил је скуп уметничких особина једног времена.
Стилизација је обрада народних мелодија у другим жанровима. Првенствено је везана за уметничку музику.
Стилизоване игре су игре које уметничком трансформацијом губе своју првобитну плесну улогу и постају део инструменталне музике.
Строфична соло песма је соло песма код које иста музичка основа прати све текстуалне строфе.
Ступањ је место тона у лествици. Ступњеви се по правилу обележавају римским бројевима.
Сценографија је ликовна позадина позоришног дела. Улога сценографа је да осмисли простор у коме ће се одигравати дело, да га мења према потреби драмске радње и да у њега смести протагонисте.
Т
Такт (лат.tactus) значи удар. То је основна јединица музичког времена: најчешће садржи два, три или четири удара, а сама подела означава се тактном цртом (тактицом).
Тактирање је термин који се односи на кретање руку којом се означавају делови такта.Сваки део такта означава се једним покретом руке. Први, наглашени део, увек се тактира покретом руке наниже, док се последњи део такта завршава покретом руке навише.
Тактица је усправна црта која пресеца нотни систем, а такт је простор између две тактице.
Тамбура је турски инструмент који је у наше крајеве донесен у XV веку. Јако је распрострањен жичани инструмент и налазимо га у разним варијантама. Има толико различитих тамбура по величини да се од њих може склопити оркестар у којем су заступљени сви соло, пратећи и акордски инструменти.
Танго је јужноамерички плес који је почетком 20.века освојио и европске играчке дворане. Многи су га сматрали превише изазовним и страсвеним. Претечом танга сматра се хабанера.
Темпо је брзина којом се једно музичко дело изводи.
Тенор је високи мушки глас.
Теорија музике је наука која се бави тумачењем музичких елемената и правила и закона по којима се они примењују приликом извођења.
Токата је једноставачна композиција намењена инструменту с диркама (оргуље, чембало, клавир).
Тоналитет је скуп лествичних тонова дефинисан предзнацима.
Триола је ритмичка фигура која настаје ако нотну вредност, уместо на два, поделимо на три дела. Препознаћете је по броју 3 који се увек пише изнад или испод ње.
Троделна песма је музички облик који се састоји од три дела. Ако су први и трећи исти обележавају се словима aba, а ако су сва три различита словима abc.
Тропар у православној цркви: песма у славу неког светитеља, химна светитељу.
У
Увертира је уводна музика за неко драмско-музичко (опера, оперета, балет). Писана је само за оркестар. У њој се најчешће чују главне теме из целог дела.
Удараљке су заједнички назив за све инструменте код којх се звук или тон добија ударањем. Удараљке делимо на идиофоне и мембранофоне инструменте.
Узмах је непотпун такт коме недостаје први део. Краћи је од јединице бројања и увек се налази на лаком тактовом делу.
Усник је саставни део неких дувачких инструмената који се при свирању држи међу уснама и делом у усној шупљини.
Ф
Фалсет је начин певања којим се постижу знатно виши тонови од нормалног опсега мушког гласа.
Филхармонијa је оркестар у којем се скупљају даровити професионалци. Прве наговештаје филхармоније налазимо у првој половини 19. века.
Филмска музика је музика која се користи за потребе филма. Може бити компонована специјално за одређени филм, а могу се користити и фрагменти уметничке музике.
Фолклор је уопштено име за уметност која живи у народу. Ова уметност прелази са старијих на млађе. Као и све остало, народна уметност еволуира. Ово се у музици лако уочава са песмама са истим текстом које се на разним удаљеностима интерпретирају на различите начине. Исто се дешава и са народним играма: народна кола данас и она од пре педесет година, иако се истим именима зову, нису иста. Фолклор обухвата певање, свирање, прављење инструмената и народну игру.
Форте (forte-f) динамичка ознака за гласно (јако) извођење дела.
Фрула је народни дувачки инструмент. Састоји се од дрвене цеви која може бити различите дужине. На предњој страни инструмента налази се шест рупица за свирање.
Х
Хармонија се бави проучавањем акорда и њихових односа.
Химна је код Хелена песма у част богова, хероја и победника на такмичењима. Данас је свечана песма која својом тематиком и карактеристикама симболише један народ.
Хомофонија је врста вишегласја у којој једна главна мелодија има пратњу, најчешће акордску.
Хор чини већа група певача који заједно певају. Може бити дечји, женски, мушки и мешовити.
Хорске нумере су често коментатори драмске радње. Хоровима је у драмској радњи представљен народ који коментарише догађај који је у току или наговештава шта ће се у представи тек десити.
Хуманизам је културни и филозофско-научни покрет који је тежио образовању личности по античким узприма. Обухвата 15. век.
Хумореска је назив за музичке композиције шаљивог карактера.
Ц
Циклус композиција је назив за дела која се састоје из више мањих ставова, слично свити.
Ч
Чочек је игра која се на Балкану појавила почетком 19.века код народа који су били под турском влашћу.
Џ
Џез (jazz) је музички стил који је настао у Америци почетком 20.века. То је музика заснована на импровизацији која уједињује елементе европске и афричке музике.
Џез рок (jazz rock) је настао крајем шездесетих година 20.века комбинацијом џез и рок музике.
Ш
Шансона је облик забавне музике. То су љубавне песме уз инструменталну пратњу.
Шаптач прати извођење опере и притиче у помоћ певачима, ако за тренутак забораве текст.
Шлагер је облик забавне музике, тј. музика која има једноставну инструменталну пратњу.
Агогика је област која се бави променама темпа у извођењу композиције.
Аерофони инструменти су музички инструменти код којих се звук добија струјањем ваздушног стуба, најчешће кроз цев инструмента дувањем.
А капела (итал. а capella је хорско певање без пратње инструмената.
Adaђо (итал.adagio) je ознака за миран, лагани темпо.
Акорд је појам у музици који се односи на три или више тонова различите висине који истовремено звуче.
Акустика је наука о стварању, контроли, пријему, преносу и ефектима звука.
Алегро (итал. аllegro) је брзи темпо.
Алеманда је стилизована игра у Немачкој.
Алт је дубоки женски глас.
Амати је презиме једне од најстаријих и најпознатијих породица градитеља виолина у Италији. Најчувенији виолинар породице је Николо Амати (1596-1684) чије су виолине и данас на највишој цени.
Аматер је лице који се нечим (нпр. музиком) бави из љубави.
Анданте (итал.andante) темпо који одговара брзини хода.
Ансамбл је група свирача или певача.
Антифоно певање је наизменично смењивање наступа певачких група (наступ једне групе касни, али долази пре завршетка мелодијске фразе прве групе).
Апсолутни слух представља способност одређивања висине тона.
Арабеска је богати мелодијски украс.
Аранжман представља најбољи избор извођачког састава (често је прерада оригиналног дела).
Арија је карактеристична мелодија написана за вокалног солисту из неког великог музичког дела са драмским садржајем (опера, ораторијум, кантата), али може да буде и као неко самостално музичко дело.
Артикулација означава различито обликовање музичке фразе. Веома је важна јер доприноси разговетности музичког текста и изражајности и карактеризацији музике.
Апсолутна музика је термин за дела која немају ванмузички садржај. У наслову ових дела налази се назив музичког облика (нпр. соната, симфонија, гудачки квартет , опус и тоналитет.)
Атонална музика је музика у којој не постоји тоналитет.
Аудиција је пробни наступ, врста пријемног истипа пред комисијом.
Аутограм је својеручни потпис.
Аулос је дувачки инструмент продорног звука који се везује за грчког бога Дионизиса.
Б
Балет је сложено музичко-сценско дело које сједињује уметничку игру са музиком, сценом и костимима. Састоји се од чинова, слика и играчких нумера.
Балетске нумере у операма су самостални сегменти. У њима се певачи најчешће не појављују. Њихова улога је да обогате драмску радњу.
Балетске патике су патике специјално израђене за игру на врховима прстију.
Балетска техника је термин који се односи на начин извођења специфичних балетских корака.
Баритон је средњи мушки глас.
Барокна свита је инструментална композиција састављена од низа игара које су биле популарне током барока (алеманда, сарабанда, жига...).
Бас је најдубљи мушки глас.
Белканто је специфичан италијански стил певања који подразумева велики виртуозитет у третману вокалне деонице.
Беримбао је музички лук са једном жицом на коме се налази шупља тиква.
Бибап је џез правац који карактерише брз ритам. То је био први стил намењен слушању, а не игрању.
Боја тона је звучна карактеристика квалитета тона помоћу које разликујемо исте тонове одсвиране на различитим инструментима или отпеване људским гласовима.
Болеро је шпански плес живахног темпа у 3/4 такту.
Буфо опера је комична опера. Појавила се тридесетих година 18.века, а настала је убацивањем шаљивих одломака између чинова озбиљне опере.
В
Валцер је игра у трочетвртинском такту. Настала у Немачкој, највећу популарност достиже током 19.века.
Варијације представљају дела компонована на једну тему и њене преображаје.
Виво (итал. vivo) живо, брз темпо.
Виртоуз је извођач који инзванредно технички влада својим инструментом.
Висина гласа може бити веома дубока или веома висока што зависи од врсте којој један глас припада.
Вишегласје је начин певања код кога је укључено извођење два или више мелодијски независних гласова.
Вокална музика је један од најстаријих начина извођења музике јер не захтева ни један музички инструмент, већ у коме музику стварају људски гласови. То је музика коју изводи један или више гласова.
Г
Гајде су народни дувачки инструмент. Састоје се од цеви која служи за удувавање ваздуха у мешину, мешине и свирале са рупицама помоћу које се производе различити тонови. Гајде могу бити двогласне и трогласне.
Глас је карактеристика сваког од нас. Сваки глас, као и сваки инструмент, има своју специфичну боју.На основу тога, према боји гласа, људе можемо разликовати кад говоре или кад певају.
Глума је термин који се односи на креирање карактера улоге коју певач или балетски уметник тумачи. У опери је веома слична позоришној глуми јер извођачи певају уместо да говоре. Говор балета је покрет. Глума се у балету препознаје у изразу лица и наглашеним покретима.
Гудачки инструменти су инструменти са четири жице различите дебљине. Тон се добија превлачењем гудала преко жице, што изазива њено треперење. Овој групи инструмената припадају виолина, виола, виолончело и контрабас. Сви су сличне грађе грађе и облика, али различите величине, опсега тонова и боје звука.
Гудачки квартет је инструментална група састављена од две виолине, виоле и виолончела
Гудачки квинтет је инструментална група састављена од две виолине, две виоле и виолончела.
Гудачки трио је инструментална група састављена од виолине, виоле и виолончела.
Гусле су народни епски инструмент. По традицији граде се од јаворовог дрвета које народни уметници украшавају резбарењем. Врат и шкољкасти резонатор гусала су направљени из једног дела.
Д
„Дафне“ је прва приказана опера који је 1597. написао Јакопо Пери.
Дводелни облик је музички облик који се састоји од два различита дела која означавамо словима а и b.
Двојнице су народни дувачки инструмент (врста фруле) направљен од једног комада дрвета у коме су паралелно издубљене две цеви једнаке дужине. На једној цеви се налазе три, а на другој четири рупице за свирање.
Декрешендо (decrescendo) je динамичка ознака за мелодију која се цела или само њен део развија од гласног ка тихом.
Дечији хор је певачки ансамбл састављен од деце.
Декор обухвата све елементе сценографије који су потребни за извођење једне представе, као што су, нпр. реквизити и кулисе.
Диђериду је најстарији дувачки инструмент направљен од гране еукалиптуса дужине 1,3 метра.
Диксиленд је џез правац који обједињује елементе блуза и регтајма.
Динамика је јачина којом изводимо неку композицију.. Постоје две основне јачине: јако (forte) и тихо (piano), као и средње тихо (mezzopiano) и средње јако (mezzoforte).
Диригент је музички уметник чија је улога да синхронизује извођење неког дела и да осмисли његову интерпретацију.
Дириговање у музици означава управљање извођењем музичког дела.
Дитирамб је игра у античкој Грчкој, извођена уз пратњу аулоса која приказује патњу и поновно рађање бога Дионизиса.
Додолске песме су песме за призивање кише.
Дувачки инструменти су велика заједница инструмената који се разликују по облику, материјалу, начину дувања, улози и практичној употреби. Све дувачке инструменте можемо да поделимо на две главне групе: дрвене и лимене дувачке инструменте.
Дует је састав у коме два певача певају заједно.
Дур је звучна карактеристика тонског рода. Као музички појам односи се на лествицу која има полустепене између 3. и 4. и 7. и 8. ступња. Насупрот дуру – мол је звучна карактеристика врло подесна да изрази сентименталне експресије у музици.
Е
Експресионизам је стилски правац настао почетком 20.века (експресија значи израз). Овај правац представља одступање од свих хармонских, мелодијских, ритмичких и формалних правила која су установљена у претходним епохама.
Електронска музика је врста музичког медија у коме се користе звукови произведени искључиво помоћу електронских апарата (генератора). Јавља се у XX веку, услед развоја електронике и информатике што је композиторима омогућило истраживање нових извора звука.
Енглески валцер је игра новијег доба, лаганог темпа у трочетвртинском такту. Ова игра се појавила почетком 20.века и у њој препознајемо стару, темпераментну немачку игру коју су Енглези преузели, унели у њу миран и достојанствен тон, смирили темпо и створили нову игру која је по њима добила име.
Етида је инструментална композиција, тј. вежба којом се савлађује техника свирања на појединачним инструментима. Она може да буде концертна, уметничка или техничко-инструктивна.
Етномузикологија је наука која се бави проучавањем материјала у фонографским архивима, фолклором европских народа и оријенталном музиком.
Ж
Жонглери су путујући музичари у Француској.
З
Забавна музика је термин који је везан за групу музичких стилова коју карактеришу певљиве мелодије и једноставне хармоније као и текстови најчешће љубавне тематике.
Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медија који се кроз њега најчешће простиру као талас и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу од 20 до 20000 Hz.
Звучна боја даје специфичан квалитет звуку и зависи од физичких својстава резонатора.
Знаци репетиције се користе да би у нотном тексту означили који се део композиције дословно понавља.
И
Игра је у људском друштву присутна од најранијих времена. У почетку је служила за ритуалне сврхе, а тек касније за забаву. Музика за игру је јасно изражена како би играчима било лакше да усагласе кораке. За неке игре је неопходно знати правилне кораке и такве игре називамо друштвене игре.
Идиофони инструменти су инструменти из ударачке групе који при удару сами собом зазвуче. То су звона, звончићи, тринагл итд.
Импресионизам је уметнички правац настао у Француском сликарству између 1860. и 1870. године. Импресионизам је у музику, у којој је такође оставио своје трагове, унео нова средства. За творца музичког импресионизма се сматра Клод Дебиси који се надовезао на многе музичке узоре и снажно утицао на музику 20. века.
Импровизација представља процес стварања музике без нотног записа на основу сонатног осећаја музичара, а на основу теме (мелодије) која се чује на почетку композиције.
Инспицијент је лице које води рачуна да представа тече онако како је редитељ одредио, управља сценским ефектима и упозорава глумце када треба да изађу на сцену.
Интервал је разлика у висини између два било која тона.
Интермецо је музичка композиција рађена у слободном облику и обично се налази између два чина неке опере (Кавалерија Рустикана, Мадам Батерфлај итд.). Музички садржај обично нема ништа заједничко са тематиком дела у ком се налази.
Интернационала је песмa револуционарног садржаја која је, као радничко-револуционарна песма, прихваћена од целокупног светског пролетеријата.
Интонација је ступањ тачности код певања или свирања.
Ј
Јачина гласа се може кретати од једва чујне до изузетно гласне.
К
Каденца је завршетак музичке реченице или целине. У солистичком концерту каденца је место где солиста показује свој виртуозитет.
Камерна музика је музика намењена малом броју извођача.
Канон је облик у коме два или више гласова у одређеним размацима почињу исту мелодију један за другим, тако да настаје вишегласни слог.
Кантата је вокална композиција (духовна или световна) уз инструменталну пратњу чембала или оркестра за један или више гласова, за хор или за солисте и хор.
Кастрати су оперски певачи којима је у пубертету кастритран глас како би певали и мушке и женске улоге.
Квинтакорд је трозвук.
Квартет је композиција за четири инструмента или гласа.
Клавијатура је ред белих и црних дирки на клавиру и сличним инструментима где свакој дирци одговара један тон.
Клавирска минијатура је кратки музички комад погодан за дочаравање тренутног расположења уметника.
Класицизам је уметнички правац који је настао у Француској на краљевском двору „Краља Сунца“, Луја XIV, одакле се проширује. Класицизам се труди да се одвоји од барока и рококоа и да постане умеренији и једноставнији.
Комад с певањем је назив за сценска дела у прози са музичким тачкама.
Композитор је стваралац неког музичког дела.
Концерт или солистички концерт је дело писано за соло инструмент уз пратњу оркестра.
Кореографија је уметност повезивања различитих сценских корака и покрета у једну целину.
Корона је знак који се налази изнад или испод ноте, а служи као ознака за њено продужавање. Најчешће продужава ноту за пола њене вредности.
Костимографија је дисциплина цртања и креирања костима за потребе позоришне представе, филма и осталих сценских уметности. Уско је повезана са сценографијом.
Kрешендо (итал.crescendo) је динамичка ознака за постепено појачавање звука.
Л
Лајт мотив је карактеристична кратка музичка мисао тј. мотив који симполизује неки лик или његова осећања.
Largo је спори темпо.
Легато је начин извођења у коме је извођач обавезан да изведе ноте без прекида (гудачи једним потезом гудала, певачи и дувачи у једном даху).
Lento је спори темпо
Лествица је низ од осам тонова који се крећу по одређеном правилу. Лествице делимо на дијатонске и хроматске. Дијатонске делимо на дурске и молске. Молске лествице разликују се међу собом према месту и положају полустепена.
Либретист је писац либрета.
Либрето је текст опере, оперете или других музичко-сценских дела.
Лид је назив за соло песму у Немачкој.
Линијски систем је састављен од пет водоравних линија и четири празнине међу њима где бележимо тонове разне висине.
Лук легато означава повезано низање узастопних тонова. Овај лук повезује најмање две ноте а највећи број није ограничен.
Лук трајања је лук који повезује две ноте истог имена, истог или различитиг трајања.
М
Маестро је музичар са највишим степеном музичке културе, извођачке вештине или мајсторства у дириговању и компоновању.
Мазурка је пољска народна игра у трочетвртинском такту са нагласком на другом тактовом делу.
Марш је корачница, музичка композиција у такту војничког марша, свечана и одсечна.
Маска (шминка) јесте исцртавање лица извођача у складу с карактером лика који тумаче. Маске могу бити једноставне (исцртавање усана и очију) или веома компликоване (у потпуности се трансформише лице извођача).
Мелографија је сакупљање и записивање народних мелодија.
Мелодија је низ тонова међусобно повезаних у целину.
Мелодика је најсавременији дувачки инструмент за најмлађи дечји узраст и извођачки састав. Производи се индустријски. На горњој површини овог инструмента налази се клавијатура са минијатурним црно-белим диркама.
Менует је француска дворска игра у трочетвртинском такту умереног темпа.
Метар или метрика у музици јесте измена наглашених и ненаглашених тонова (теза и арза)
Метроном је прецизан апарат за мерење брзине кретања тактових делова која ради на принципу сатног механизма.
Мецопиано (итал.mezzopiano-mp) je динамичка ознака за средње тихо извођење дела.
Мецосопран је средњи женски глас (глас између сопрана и алта). Његова боја је тамнија од сопрана, а светлија од алта.
Мецофорте (итал.mezzoforte-mf) je динамичка ознака за средње јако извођење дела.
Минимилизам је правац који у музици 20.века не означава трајање дела, већ се односи на неприметне промене појединих музичких сегмената, као што су мелодија, ритам, динамика, тонска боја и др., које се одвијају током трајања композиције.
Миса је музички облик коришћен у католичким црквама који се појавио у доба ренесансе
Мјузикл је музичко-сценско дело настало почетком 20. века на позорницама Њујорка. Забавног је карактера, састоји се од певаних, говорних и играчких нумера. За разлику од оперете најчешће је заснован на значајним литерарним остварењима.
Модеран балет је израз за балете у којима кореограф користи покрете из класичног балета али им даје модернији израз.
Moderato је умерени темпо.
Модуси су црквене лествице.
Мол је лествица од осам ступњева. На првом је молски трозвук.
Мотет је форма вокалне музике која се појавила у 13. веку.
Музика је уметност изражена помоћу тонова. Основни елементи су ритам, мелодија и хармонија.
Музика на радију има различиту примену. Користи се у музичким емисијама, али и у говорним емисијама као звучна подлога. Користи се као подлога реклама и шпица за емисије.
Музика на телевизији се најчешће користи као звучна подлога за потцртавање радње. Користи се у музичким емисијама и као подлога реклама и шпица за емисије.
Музикологија је наука која историјским, социолошким и теоретским методама објашњава све појаве из области уметности и истражује и проучава музичке феномене.
Музички облик представља форму музичког дела тј. начин на који је његов садржај уобличен и разрађен. Заједно са садржајем музичког дела, његов облик гради заокружену целину.
Н
Наглашени део такта (грч.thesis-теза) је део такта који је наглашен и налази се иза тактне црте у простим тактовима. У сложеним тактовима може бити више теза и тада је прва увек главна, наглашенија.
Назално певање је певање кроз нос.
Народна музика је музика која настаје у народу. Најчешће је вокална песма која се преноси усменим предањем. Повезана је са радом и верским обичајима.
Народна ношња је симбол етничког (националног) идентитета, а истиче се и по ликовним и естетким вредностима.. По начину одевања препознаје се одакле је ко и којој етничкој односно националној заједници припада.
Народна традиција је скуп свих етничких, етичких, културолошких и социолошких сегмената једног друштва која је сачувана у народу.
Народни инструменти су инструменти које по традицији израђују народни градитељи инструмената. Прављени су у желји да се на њима, у свирању, што више допринесе улепшавању свакодневног живота и очувају народни обичаји у песмама, играма, легендаа и историјским догађајима. Постоје три групе народних инструмената: дувачка, ударачка и жичана (гусле, тамбурица, фрула, двојнице, гајде итд.)
Ненаглашени део такта (грч.arsis-азра) је део такта који није наглашен.
Неуме су прве ноте настале у периоду од 10. до 13. века.
Ноктурно је музичка композиција тужног, сањарског карактера.
Ноте су музички знаци који означавају име, висину и трајање тона. По вредности могу да буду целе, половине, четвртине, осмине, шеснаестина итд. Ноте су елипсастог или облика велике тачке и имају нотну главу, нотни врат и барјачиће на нотном врату којима одређујемо нотне вредности када су мање од четвртине.
О
Опера је комплетно музичко-сценско дело, спој неколико различитих уметности (музике, игре, драме и ликовне уметности). Опере су подељене на чинове, а чинови на сцене.
Оперета је музичко-сценски облик шаљивог, лаганог садржаја у коме се драмска радња одвија кроз певане, игране и говорне нумере.
Опус је ознака којом се служе поједини композитори да би хронолошки нумерисали своја дела.
Ораторијum је велико вокално-инструментално дело у чијем извођењу учествују солисти, хор и оркестар.
Оркестар је скуп већег броја свирача на различитим инструментима који заједно изводе музичко дело. Састав великог симфонијског оркестра чине: флауте, обое, енглески рог, кларинети, фаготи, хорне, трубе, тромбони, тубе, виолине, виоле, виолончела, контрабаси, тимпан, харфе итд.
Оркестарске нумере су предах у драмској радњи.. Њихова улога је да уведу у даљи ток представе или да заокруже већ завршени део. Оне музиком осликавају тренутну атмосферу у представи.
Оркестрација је уметност слагања и мешања звучних боја различитих оркестарских инструмената.
Ортографија је музички правопис који предвиђа на који начин треба да се пишу ноте и остали музички знаци.
Осмогласник је књига црквених напева заснованих на 8 тонова у Византији.
П
Палеографија је наука која проучава нотно писмо.
Парафраза је варијациона форма заснована на популарним темама разних музичких дела.
Партитура је нотни текст музичког дела компонованог за више инструмената и гласова.
Партитура је целокупни нотни текст за једно музичко дело.
Пасија је литургијско-музички приказ библијске легенде о Христовом страдању.
Пауза је музички знак којим се бележи привремени прекид тонског извођења.
Пентатоника је музичка лествица од 5 тонова.
Пиано (итал.piano-p) јединамичка ознака за тихо извођење дела.
Пијанино је мали усправни клавир.
Пијанист је музичар који свира на клавиру.
Пицикато представља посебан начин свирања када се звук добија трзањем жица прстима, а не гудалом.
Појање је једногласвно врквено певање у православној цркви.
Полифонија је врста вишегласја у ком су сви гласови равноправни и сваки има своју мелодију.
Полка је чешка народна игра с краја 19.века која је веома брзо постала популарна у Европи тога доба. Писана је у двочетвртинском такту, брзог темпа. Проналазимо је у неким операма и оперетама.
Полонеза је пољска национална игра умереног темпа у трочетвртинском такту. Припада групи облика сложене песме.
Полустепен је најмање растојање између два суседна тона у лествици између којих се не може уметнути ни један тон.
Предзнаци су графички симболи који означавају да је нота испред које стоје повишена или снижена, тј. да је тон који та нота представља виши или нижи за полустепен. Повишење се бележи знаком ♯ (повисилица), а снижење знаком ♭ (снизилица). Трећи предзнак јесте ♮ (разрешилица) која има задатак да поништи важност неког претходног предзнака.
Предтакт је први, непотпуни такт којим може почети нека композиција. У таквим случајевима, на крају композиције, или на крају првог одсека, наилазимо на онолико делова такта колико нам недостаје у првом такту.
Престо (итал.presto) је ознака за врло брз темпо.
Прима волта (prima volta) спада у знак репетиције. Она значи први пут и односи се на понављање одсека који носи ознаку прима волта.
Примењена музика је термин за музику која се користи за потребе филма, радија и телевизије.
Програмска музика је термин за композиције у којима су музиком описани различити догађаји или ситуације из природе или прича.
Прокомпонована соло песма је соло песма код које различита музичка основа прати сваку текстуалну строгу.
Прости парни и непарни тактови јесу тактови с две или три метричке јединице. Они садрже само један нагласак на почетку такта, иза тактне црте.
Протестантски корал је немачка једногласна духовна песма на народном језику.
Псаламе су духовне песме Јевреја у славу Бога, чине део Старог завета и псалматир.
„Псалтикија“ је први и најстарији запис црквене музике из 15. века.
Пунктирана нота је нота са своје десне стране има додату тачку. Тачка продужава њено трајање за половину њене вредности.
Р
Ренесанса је уметнички стил који траје од 14. до 16. века, препород античких вредности на нови начин.
Речитатив је певани говор. Начин извођења је сличан говору, а текст се излаже истом брзином као кад говоримо.
Ритам (грч.rhythmos-равномерно, одмерено кретање) представља низ тонова различитог трајања.
Ритардандо (итал.ritardando-rit.) је успоравајући темпо.
Ритенуто (итал.ritenuto-rit.) у нотном запису значи отежући, задржавајући кретање.
Ричеркар је један од главних музичких облика ренесансе.
Рокенрол (rock and roll) је настао почетком педесетих година 20.века. То је динамичан плес који су играли млади. Темпо је брз са интезивним ритмом.
Рококо је уметнички стил, завршни облик барока који је трајао између 1720. и 1780
Романтизам је стилски правац који је претежно обухватио 19.век. Одлике су осећајност, фантазија и меланхолија које ствараоци уносе у своја дела. Најзначајнији представници овог правца су: Вебер, Шуберт, Берлиоз, Менделсон, Шопен, Шуман, Лист, Вагнер, Брамс, Сметана и други.
Рондо је музички облик код кога се главна тема појављује најмање три пута, а између њених наступа јављају се епизоде или нове теме.
С
Савремени балет је термин за балете потпуно слободног покрета и немају одлике класичног балета.
Свинг (swing) је џез правац који карактерише чврста ритмичка секција, умерен или брз темпо и синкопирани ритам.
Секунда волта (secunda volta) спада у знак репетиције. Она значи други пут, а код понављања се одсек прима волта прескочи па се уместо њега изводи одсек обележен са секунда волта.
Серенада је термин у музици који се односи на мирну, лагану музику која је некоме посвећена.
Свита (след или низ) је назив за инструменталну композицију састављену од игара различитог порекла или карактера којима је заједнички тоналитет. Овај облик се први пут јавља у бароку.
Симфонија је форма инструменталне музике писана за симфонијски оркестар. Највећи представници класичне симфоније су Јоханес Брамс, Јозеф Хајдн, Фридрих Менделсон, Антоњин Дворжак, Петар Илич Чајковски и Лудвиг Ван Бетовен.
Симфонијска поема је програмско-оркестарско дело у 1 ставу.
Симфонијски џез је џез правац настао спајањем џеза и рок музике.
Синкопа је ритмичка појава која настаје ако се ненаглашени део такта споји са следећим наглашеним услед чега се акценат са наглашеног пребацује на ненаглешени део такта, тј. на почетак синкопе и условљава неправилно метричко наглашавање. То је ритмичка фигура која се састоји од три ноте од којих је друга дупло дужа од прве и треће, а прве две су наглашене.
Синкретизам је спој више уметности.
Сложена троделна песма је музички облик који се састоји од три главна дела. Они се обележавају латиничним словима ABA. Сваки од тих делова састоји се од мале троделне песме (аbа), а ређе од мале дводелне песме (аb).
Солистички ансамбл је заједничко певање солиста (дует, терцет, квартет, квинтет, секстет) у опери уз пратњу оркестра или оркестра и хора.
Солистичка музика је музика писана за један инструмент или за инструмент уз пратњу клавира.
Солмизација је изговор имена тонова солмизационим слоговима (до, ре, ми...).
Соло песма је вокално-инструментално дело писано за глас и клавир.
Соната је музички облик писан за клавир или било који инструмент уз пратњу клавира. Има 3 става (брзо-лагано-брзо) или 4 става (брзо-лагани менует-брзо).
Сонет (итал.sonetto-мала песма) је до 13.века означавао песму од четрнаест стихова која је следила стриктну шему и логичну структуру.
Сопран је највиши женски глас.
Српско традиционално певање је посебна врста древног певања које има своје порекло у прехришћанству. Ово старинско певање, током векова је преношено усменим путем.
Стакато је ознака за начин свирања тонова који имају тачку испод или изнад главе (зависи од положаја нота). Овај знак нам налаже да означене тонове треба
Степен је појам за размак између два суседна тона у интервалском размаку секунде. Овај размак може да буде пола степена (мала секунда), цео степен (велика секунда) и степен и по (прекомерна секунда).
Стил је скуп уметничких особина једног времена.
Стилизација је обрада народних мелодија у другим жанровима. Првенствено је везана за уметничку музику.
Стилизоване игре су игре које уметничком трансформацијом губе своју првобитну плесну улогу и постају део инструменталне музике.
Строфична соло песма је соло песма код које иста музичка основа прати све текстуалне строфе.
Ступањ је место тона у лествици. Ступњеви се по правилу обележавају римским бројевима.
Сценографија је ликовна позадина позоришног дела. Улога сценографа је да осмисли простор у коме ће се одигравати дело, да га мења према потреби драмске радње и да у њега смести протагонисте.
Т
Такт (лат.tactus) значи удар. То је основна јединица музичког времена: најчешће садржи два, три или четири удара, а сама подела означава се тактном цртом (тактицом).
Тактирање је термин који се односи на кретање руку којом се означавају делови такта.Сваки део такта означава се једним покретом руке. Први, наглашени део, увек се тактира покретом руке наниже, док се последњи део такта завршава покретом руке навише.
Тактица је усправна црта која пресеца нотни систем, а такт је простор између две тактице.
Тамбура је турски инструмент који је у наше крајеве донесен у XV веку. Јако је распрострањен жичани инструмент и налазимо га у разним варијантама. Има толико различитих тамбура по величини да се од њих може склопити оркестар у којем су заступљени сви соло, пратећи и акордски инструменти.
Танго је јужноамерички плес који је почетком 20.века освојио и европске играчке дворане. Многи су га сматрали превише изазовним и страсвеним. Претечом танга сматра се хабанера.
Темпо је брзина којом се једно музичко дело изводи.
Тенор је високи мушки глас.
Теорија музике је наука која се бави тумачењем музичких елемената и правила и закона по којима се они примењују приликом извођења.
Токата је једноставачна композиција намењена инструменту с диркама (оргуље, чембало, клавир).
Тоналитет је скуп лествичних тонова дефинисан предзнацима.
Триола је ритмичка фигура која настаје ако нотну вредност, уместо на два, поделимо на три дела. Препознаћете је по броју 3 који се увек пише изнад или испод ње.
Троделна песма је музички облик који се састоји од три дела. Ако су први и трећи исти обележавају се словима aba, а ако су сва три различита словима abc.
Тропар у православној цркви: песма у славу неког светитеља, химна светитељу.
У
Увертира је уводна музика за неко драмско-музичко (опера, оперета, балет). Писана је само за оркестар. У њој се најчешће чују главне теме из целог дела.
Удараљке су заједнички назив за све инструменте код којх се звук или тон добија ударањем. Удараљке делимо на идиофоне и мембранофоне инструменте.
Узмах је непотпун такт коме недостаје први део. Краћи је од јединице бројања и увек се налази на лаком тактовом делу.
Усник је саставни део неких дувачких инструмената који се при свирању држи међу уснама и делом у усној шупљини.
Ф
Фалсет је начин певања којим се постижу знатно виши тонови од нормалног опсега мушког гласа.
Филхармонијa је оркестар у којем се скупљају даровити професионалци. Прве наговештаје филхармоније налазимо у првој половини 19. века.
Филмска музика је музика која се користи за потребе филма. Може бити компонована специјално за одређени филм, а могу се користити и фрагменти уметничке музике.
Фолклор је уопштено име за уметност која живи у народу. Ова уметност прелази са старијих на млађе. Као и све остало, народна уметност еволуира. Ово се у музици лако уочава са песмама са истим текстом које се на разним удаљеностима интерпретирају на различите начине. Исто се дешава и са народним играма: народна кола данас и она од пре педесет година, иако се истим именима зову, нису иста. Фолклор обухвата певање, свирање, прављење инструмената и народну игру.
Форте (forte-f) динамичка ознака за гласно (јако) извођење дела.
Фрула је народни дувачки инструмент. Састоји се од дрвене цеви која може бити различите дужине. На предњој страни инструмента налази се шест рупица за свирање.
Х
Хармонија се бави проучавањем акорда и њихових односа.
Химна је код Хелена песма у част богова, хероја и победника на такмичењима. Данас је свечана песма која својом тематиком и карактеристикама симболише један народ.
Хомофонија је врста вишегласја у којој једна главна мелодија има пратњу, најчешће акордску.
Хор чини већа група певача који заједно певају. Може бити дечји, женски, мушки и мешовити.
Хорске нумере су често коментатори драмске радње. Хоровима је у драмској радњи представљен народ који коментарише догађај који је у току или наговештава шта ће се у представи тек десити.
Хуманизам је културни и филозофско-научни покрет који је тежио образовању личности по античким узприма. Обухвата 15. век.
Хумореска је назив за музичке композиције шаљивог карактера.
Ц
Циклус композиција је назив за дела која се састоје из више мањих ставова, слично свити.
Ч
Чочек је игра која се на Балкану појавила почетком 19.века код народа који су били под турском влашћу.
Џ
Џез (jazz) је музички стил који је настао у Америци почетком 20.века. То је музика заснована на импровизацији која уједињује елементе европске и афричке музике.
Џез рок (jazz rock) је настао крајем шездесетих година 20.века комбинацијом џез и рок музике.
Ш
Шансона је облик забавне музике. То су љубавне песме уз инструменталну пратњу.
Шаптач прати извођење опере и притиче у помоћ певачима, ако за тренутак забораве текст.
Шлагер је облик забавне музике, тј. музика која има једноставну инструменталну пратњу.